Selo Umoja, utičište je za mnoge žene na severu Kenije. Većina njih je silovana, pretučena i genitalno osakaćena, usled nehumanih obreda koji su deo tradicije.
Stanovnice sela Umoja ne mrze muškarce, već tamo, u miru, pokušavaju da prebrode sve tragične trenutke koje su doživele u životu, a bilo ih je jako puno. Njih 50-ak, tamo odgaja 200 mališana i uče ih o važnosti tolerancije, razumevanja, dobrote i poniznosti.
U patrijarhalnom afričkom društvu još uvek je normalizovano silovanje (grupno i porodično), nasilje, dogovoreni i dečji brakovi, genitalno sakaćenje i još mnoge druge strahote sa kojima se stanovnice takvih zajednica svakodnevno susreću.
Kako bi stala na kraj ovakvoj nehumanoj praksi koja se događala u pokrajini Semburu, Rebeka Lolsoli je 1990. osnovala Umoju, utočište za žrtve silovanja, nasilja, tradicionalnog genitalnog sakaćenja i ostalih užasa afričkog društva. Utočište je posebno namenjeno za one žene koje je porodica odbacila jer ih je neko "uprljao" i onesposobio da služe svoju svrhu.Rebeka je na ideju došla dok je ležala u bolnici nakon što ju je pretukla grupa muškaraca. Pretukli su je kako bi naučila lekciju da više nikada ne sme javno da priča o ženskim pravima.
Od osnivanja sela Umoja, neprestano dobija pretnje muškaraca koji se ne slažu sa liberalnom orijentacijom sela koje se nalazi u tradicionalnoj pokrajini Semburu. U organizaciji utočišta,Rebeki je pomoglo 15 žena koje su silovali britanski vojnici.
Jedna od njih je Džejn, koja kaže da su je prvi puta silovala tri muškarca dok je čuvala koze svoga muža i nosila drva za ogrev.
Umoja je okružena ogradom od trnja. Koze i kokoši slobodno lutaju selom, a žene na bambusovim prostirkama prave nakit koji prodaju turistima. To je jedan od glavnih prihoda, uz skromne ulaznice koje naplaćuju posetiocimaUmoja je aktivna zajednica koja glasno govori o pravima žena. Oni je smatraju afričkom školom ženskih prava. Žene koje dođu u Umoju, dobiće psihofizičku pomoć, ali će automatski postati ambasadorke ljudskih prava. Učiće kako da odgajaju decu, kako da trguju i prebrode s
trah od nasilja koji im je gotovo urođen
.Trud ove humane zajednice, okolina sve više prihvata i ceni. Nedavno su dobile mogućnost da idu u druga sela i šire glas o pravima žena i podučavaju decu jednakosti i pravim društvenim vrednostima. Najveće postignuće stanovnica Umoje je pravo na zemlju, koje do sada nisu imale. Počele su da registruju svoja zemljišta i zarađuju sopstvenim rukama, što će u budućnosti pozitivno uticati na njihovu samostalnost.
Nema komentara:
Objavi komentar