Mit o Narcisu
Narcis ili Narkis, prema grčkoj mitologiji, bio je sin rečnog boga Kefisa i nimfe Liriope. Kada je Narcis rođen, roditelji su upitali proroka Tiresiju da li će njihov sin dugo živeti. Mudrac je odgovorio da hoće, ali samo ukoliko nikad ne bude video svoj lik.
Već kao dečak Narcis je bio toliko lep da je svojom pojavom osvojio gomilu obožavatelja. Međutim mladi Narcis je bio gord i ledenog srca, pa je prezreo svaku ljubav.
Nimfa Eho se zbog neuzvraćene ljubavi prema ovom lepotanu povukla u samoću gde je venula od ljubavne čežnje, sve dok od nje nije ostao samo glas, zato danas odjek glasa i nazivamo ehom.
Najzad, jedan od odbačenih obožavatelja je prokleo mladog Narcisa da zavoli ono što mu je nedostižno. Boginja osvete Nemeza čuvši ovu kletvu, kaznila je mladog Narcisa koji je tak imao tek šesnaest godina. Jednog dana kad je Narcis otišao do izvora da utoli žeđ, umoran od lova, ugledao je svoj lik u bistroj vodii ostao opčinjen silnom lepotom, svojom.
Uzalud je mladić poušavao da obgrli i poljubi sopstveni odraz u vodi, lik koji se zajedno sa njim smejao i plakao. U tim pokušajima i silnoj zaljubljenosti mladić je zaboravio na hranu i san i tako je kopnio živeći od ljubavi prema sebi sve dok nije klonuo na travi kraj izvora.
U času smrti jedino ga je Eho videla i šapnula mu poslednji pozdrav. Kad su uplakane i bolom skrhane Drijade, nimfe i Eho došle da ga sahrane, kraj izvora na mestu mladićeve smrti ugledale su prelepi cvet sa belim kruničnim listićima.
Pripoveda se da Narcis večno u podzemnom svetu Hada gleda svoje lice u vodama Stige.
Nema komentara:
Objavi komentar